AVOKADO IZVOR VITAMINA I MINERALA

 

Bogatstvo ovog tropskog voća nezasićenim mastima čini ga veoma kaloričnim, a njegova nerastvorljiva vlakna pomažu pražnjenje creva.

Avokado je voće koje je poreklom iz Centralne Amerike, tačnije iz Meksika. Uzgaja se u suptropskim i tropskim područjima i u Sredozemlju.
Ima kruškast, jajast oblik, a površina mu je hrapava, zelene ili braon boje. Avokado sadrži veliku semenku, košticu u sredini, prečnika oko pet do šest centimetara, plod mu dozreva posle branja, poput banana.

Veličina prosečnog ploda je između sedam i 20 centimetara, a teži između 100 grama i čak jednog kilograma. Postoji više vrsta avokada.

Kalorijska vrednost ovog voća je 160 kalorija na 100 grama, što ga čini veoma kaloričnim. Nutritivno gledano, 100 grama avokada sadrži: ugljene hidrate (8,53 grama), šećer (0,66 grama), vlakna (6,7 grama), masnoće (14,66 grama), zasićene masti (2,13 grama), mononezasićene masti (9,8 grama), polinezasićene masti (1,82 grama), belančevine dva grama i vodu – čak 73,23 mililitara.

Kao što ovi brojevi pokazuju, avokado obiluje mastima, ali dobro je što te masti nisu zasićene. Oko 75 odsto kalorija koje ovo voće obezbeđuje dolazi upravo od ovih masti. Od udela vlakana u avokadu, otprilike 75 odsto su nerastvorljiva vlakna, što ga čini namirnicom koja pomaže pražnjenje creva i smanjuje nivo holesterola. Ovo voće je bogato vitaminima Be kompleksa, a sadrži i vitamin Ce, E, Ka, kao i razne minerale: kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink.
Plod mu nije sladak kao kod drugog voća, ali ima bogatu aromu i glatku, kremastu teksturu. Koristi se za razna egzotična jela i salate. Kao užina obično se služi svež, ali se često od njega prave poslastice: milkšejk i sladoled. Avokado se preporučuje u vegetarijanskoj, veganskoj i posnoj ishrani, onoj koja ne sadrži meso, ribu i mlečne proizvode.

Tags:
No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.