GRAŠAK ČUVA NERVNI SISTEM, KOSTI I SRCE

 

Među brojnim mahunarskim biljkama grašak (Pisum sativum) je jedna od najkorisnijih i najlekovitijih. Postojao je u doba neolita, a u Evropu je stigao u vreme velikih seoba sa Istoka početkom srednjeg veka.

U kućnim uslovima grašak obavezno treba držati u frižideru, jer će samo na taj način biti sačuvani svi nutritivni sastojci. Držanje na sobnoj temperaturi dovodi do hemijskih procesa, tako da već posle nekoliko sati šećer u grašku prelazi u skrob, čime gubi hranljivu vrednost. Prilikom kupovine treba tražiti čvrste i sjajne mahune srednje veličine, sa mekanim i zelenim vrhovima. Zapravo, pod prstima treba da postoji osećaj kao da će svakog trenutka mahuna pući. Ako je moguće, mahunu treba i otvoriti i probati nekoliko zrna da bi se uverili u njihovu slatkoću. Grašak treba kupovati na dan spremanja, ali može da se kupi i neočišćen i drži u frižideru najviše dva dana u plastičnoj kesi.

Danas je široko rasprostranjena namirnica na celoj planeti, mada najbolje uspeva u predelima sa vlažnom i prohladnom klimom. U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna oblika galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja.

Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama u korenu, u kojima se nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora (Bacteria radicicola) koje vežu azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine.

Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Sveži plod sadrži zavidne količine vitamina C i E, dok se sušenjem gube i ostaju u tragovima.

Sa druge strane, osušeni plodovi sadrže obilje vitamina B1, poznatog kao tiamin, kao i B2, odnosno riboflavin i B3-niacin. Ovi vitamini značajni su jer učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.

Očuvanju zdravlja pomaže i obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema. Ovaj vitamin aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnji kalcijuma u kosti, a istovremeno održava normalnu gustinu krvi.

Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka, koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i aterosklerozu.

Grašak poseduje i sastojke koji pomažu u prevenciji nastanka karcinoma, gde posebno mesto zauzima vitamin C kao antioksidans. On štiti DNA od oštećenja, pomaže organizmu da se oslobodi od toksičnih sastojaka dospelih iz životne sredine, pojačava imunološke funkcije i inhibira, odnosno koči stvaranje kancerogenih materija u organizmu, kao što su, na primer, nitrozamini koji se stvaraju u dimu cigareta ili roštilja.

U grašku je prisutan i betakarotin, odnosno vitamin A, koji pomaže u sprečavanju raznih oblika karcinoma, ali i nastanka srčanih oboljenja. Ova namirnica je dobar izvor i gvožđa, minerala neophodnog za izgradnju krvnih ćelija. Inače, opna graška sadrži teško svarljiva jedinjenja vlakana i pektinskih materija, zbog čega se preporučuje korišćenje osušenih plodova u obliku brašna ili kao supa ili kaša.

U narodnoj medicini brašno graška koristi se i u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga za lečenje osipa po koži i čireva. Sa druge strane, osobe koje imaju želudačne i crevne tegobe treba da izbegavaju osušene plodove, jer oni izazivaju nepoželjno stvaranje kiseline i nadimanje.

Bubrežni bolesnici takođe treba da izbegavaju osušene plodove zbog velikog sadržaja proteina, ali zato bez straha mogu da uživaju u jelima od mladog graška bez soli.

Istovremeno, zbog prisustva purina, osušeni plodovi nisu preporučljivi ni za osobe sa gihtom.

 

Tags:
No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.