KAKO MIJENJATI NAVIKE?

Navika predstavlja rutinski oblik ponašanja koji se dešava na
podsvesnom nivou i o kom ne moramo da razmišljamo (da
uključimo svesno razmišljanje za rešavanje datog problema ili
problemske situacije). To su svi oni oblici ponašanja koji se
obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, često bez aktivnog
učešća naše svesti. Ovakvo ponašanje takođe pripada jednom od
najjednostavnijih vidova učenja jer posle nekoliko ponavljanja mi
određenog ponašanja u istoj situaciji, mi takvo ponašanje usvojimo
kao pravilo (mozak prestaje da šalje ideje kako da reagujemo, nego
automatski reagujemo na taj način).

Kako da stvorimo dobre navike?

Upotrebite “okidač”, izmislite neki lagani ritual koji ćete izvršavati pre određene navike.
Ukoliko recimo želite da se odviknete od izležavanja u krevetu svako jutro, kada zazvoni
sat pokušajte da se naterate da odmah skočite iz kreveta. Ovako jednostavni rituali su
se pokazali kao korisni u stvaranju novih navika jer ih mozak lakše usvaja. A uslovni
refleks nam obezbeđuje automatizovanje i radnje koja prati taj ritual.
Uklanjanjem određene navike ostavljamo određenu potrebu nezadovoljenu, te prema
tome, ukoliko menjate nešto što je deo vaše svakodnevne rutine,
nađite adekvatnu zamenu
toj navici. Dakle, ako želite da manje vremena provodite pred kompjuterom,
pokušajte da se više družite sa prijateljima i na ovaj način će vaše vreme biti isplanirano
 a naviku ćete lagano eliminisati.
Usvajanje navika koje su “dobre” po nas
ne mora da bude baš najmudriji postupak
jer ukoliko nam neki od naših pokušaja nanosi više negativnih osećanja nego pozitivnih,
onda bi trebalo da joj nađete neku bolju naviku, sa sličnim efektima. Ukoliko idete u
teretanu i to vas unesrećuje, pokušajte da smanjite unos hrane ili se odreknete slatkiša
ili umesto teretane odete na časove plesa… Ukoliko pokušavate da stvorite neku naviku,
ne opterećujte sebe odmah previše. Ne morate odmah da istrčite par kilometara, nego
uradite 100 trbušnjaka i nekoliko sklekova. Fokusirajte se na jednostavne stvari i činite ih
 jednu po jednu.

Zapišite obaveze

Ovo vam može pomoći na dva načina, a prvi je: obavezuje vas da
nešto uradite jer se ne možete koristiti izgovorom da ste zaboravili. Druga stvar je da
odredite sebi konkretan cilj
na koji ćete se moći osvrnuti posle određenog broja dana,
jer tako ćete pred sobom uvek imati motiva da nastavite i da ne odustajete. Recimo, ako
želite da ostavite cigarete, neka vam prva “stanica” bude posle 30 dana, kada ćete moći
da uočite prve rezultate i da se nagradite nečim. Sledeću postavite za 90 dana i tada
treba da budu očigledni i drugo postavljeni rezultati, tj. da i dalje ne pušite. Neka vam
poslednji cilj, na primer, bude godinu dana kada ćete se sa osmehom na licu prisetiti
prvih par dana “mučenja”.

Sprečite pad elana i motivacije

jer su oni od ključnog značaja za vašu istrajnost.
Ukoliko tek formirate naviku o određenom ponašanju, sasvim je moguće da niste u tome
još dovoljno dobri i da ćete 100 puta poželeti da odustanete i date sebi opravdanje za to
„jer prosto vam ne ide”. Ako vam nešto ne polazi za rukom, prosto odustajanje nije
rešenje. Rešenje je da promenite način na koji to obavljate i da održavate svoju veru da
vi to možete. A to održavanje vere i podizanje sopstvenog morala možete raditi sa
prostim „ali” rečenicama. Dakle, ako u nekom trenutku pomislite npr. „odlazak u teretanu
mi uopšte ne leži, ne mogu da se snađem, ne mogu da uradim ni dve vežbe kako treba,
sam sebi delujem smešno”, prosto toj pomisli dodajte kontra stav „ali ako budem uporan,
sigurno ću postati bolji i već za mesec dana biće mi lakše”.

Kako da se oslobodimo loših navika

Fokusirajte se na samo jednu naviku
tokom prvog perioda (npr. 30 dana) i samo nju
pokušajte da eliminišete. Umesto da menjate odjednom sve što vam se ne dopada,
korisnije je da se fokusirate na jednu po jednu stvar koja vam smeta. Ukoliko razmišljate
samo o tome, mozak će imati olakšan zadatak da pamti jednu umesto nekoliko
zahtevnih radnji odjednom. Sličnu stvar možete postići ukoliko želite da steknete neku
pozitivnu naviku. Kada želite nešto da usvojite kao pravilo ponašanja ili razmišljanja,
pokušajte da budete maksimalno dosledni svojoj rutini jer jedino tako možete da
steknete novu naviku. Upornost je ovde od izrazitog značaja jer se promena jedne
navike i usvanjanje druge ne dešava preko noći.
Odvikavanje od nečega zna jako teško da nam padne, ali zato imamo prijatelje koji nam
mogu pomoći. Pa tako se vi
obavežite na nekom javnom skupu ili u krugu porodice
ili prijatelja
da ćete eliminisati određenu naviku i neka postoji adekvatna (javna) kazna
ukoliko to ne učinite.

Uklonite iskušenja

iz svog okruženja onoliko koliko je moguće jer, ukoliko želite da se,
na primer, zdravije hranite, hrpa čipsa i slatkiša u kući vam neće puno pomoći. Naravno,
to nije trajno rešenje jer je svet pun izazova, ali će vam pomoći dok malo ne “očvrsnete”
karakter.
Postavite uzor
koji će vam biti motiv da sledite određeni šablon ponašanja i izbegavate
ružne navike koje ste imali. U zavisnosti od cilja i vas samih, modeli mogu da vam budu
ljudi iz vašeg okruženja ali i oni fiktivni, dok god pozitivno utiču na vas i vi imate na šta
da se ugledate i tako postanete uporniji.

Vizualizujte svoje ciljeve

Ova metoda svodi se na to da vizualizujete sebe kao nekog ko se i dalje
predaje lošoj navici i ko je veoma nezadovoljan time. Druga slika ste vi kako ste ispunili
svoj cilj i odrekli se loše navike, potpuno zadovoljni sobom. Na ovaj način pronalazite
motivaciju u sebi i kad god vam treba podrška imate je u sebi.
Takođe,
budite svesni posledica odustajanja
od navike koju želite da stvorite. Možda
su to ozbiljne, materijalne posledice, možda su psihološke, ali sigurno je bitna negativna
posledica i to što ćete se osećati kao „gubitnik”, kao neko ko nije uspeo da ostvari ono
što je naumio, što je loš osećaj, a pogotovo ako vam to nije prvi put da odustajete.
Dakle, neka svest o posledicama odustajanja bude takođe vaš motivator.

 

 

Tags:
No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.