KOJA JE VAŽNIJA INTELIGENCIJA: AKADEMSKA ILI EMOCIONALNA?

U savremenom svijetu se cijeni akademska inteligencija  i testovi koji taj pristup promovišu . S druge strane emocionalna i duhovna inteligencija su nejasno definisane i zapostavljene. Akademska inteligencija nema mnogo veze sa emocionalnim životom. I najumniji od ljudi mogu da potonu u plitke vode razuzdanih i neobuzdanih nagona; Ljudi sa visokim kvocijentom inteligencije  mogu da budu izrazito nevješti vodiči u životu.

Veza između rezultata testova i uspeha je neznatna u odnosu na veliki broj drugih darova koje čovek tokom života razvija. Emocionalna inteligencija govori o  motivaciji i istrajnosti u slučaju neuspeha; o kontroli nagona; ovladavanju raspoloženjima; saučestvovanje sa drugima i nadanju. Za razliku od kvocijenta inteligencije, sa skoro stogodišnjom istorijom istraživanja stotine hiljada ljudi, emocionalna inteligencija je sasvim nova ideja.

Akademska inteligencija suštinski ne priprema za nedaće, probleme ili mogućnosti, koje nailaze sa životnim promenama. Uprkos tome što visoki IQ nije garancija uspeha, ugleda ili sreće u životu, naše škole i kultura se oslanjaju na akademske sposobnosti, zanemarujući emocionalnu inteligenciju ili niz osobina – neko bi ih mogao nazvati karakterom – koje takođe uveliko utiču na našu sudbinu. Emocionalni život je predmet koji se, podjednako kao i matematika ili čitanje, može savladati sa manje ili više uspeha i uključuje osobeni niz sposobnosti.

U kojoj će meri neko vešto ovladati ovim sposobnostima od suštinske je važnosti za razumevanje zbog čega jedna osoba u životu napreduje, dok druga sa istim intelektom završava u slepim ulicama: emocionalni talenat je sposobnost kojom se određuje sa koliko uspjeha koristimo vještine koje posjedujemo, uključujući tu i hladni intelekt.