LAGANA VEČERA ČUVA ZDRAVLJE!

 

Večera je najsporniji obrok! Pobornici modernih dijeta smatraju da posle 18 sati uopšte ne treba jesti. Narodna mudrost se s tim slaže: „Večeru dajte neprijatelju.“ Nutricionisti nisu tako kategorični: „Večera treba da bude laka.“

I nacionalne tradicije u vezi sa večerom se razlikuju. U anglosaksonskim zemljama večera je pravi košmar za dijetologe: salate, meso, krompir i desert. Dakle, sve ono što oni zabranjuju. Istina, taj obrok se jede u šest-sedam sati uveče, pa se barem delimično svari pre odlaska u krevet. Skandinavci takođe imaju obilnu večeru, ali je ona lakša jer se sastoji pre svega od ribe, a i pomerena je na pet-šest uveče. Žitelji Latinske Amerike večeraju kasno čak i po našim merilima – ponekad u 10 uveče i pri tom na tanjiru preovlađuju povrće i meso na žaru. Najkorisniju večeru serviraju Japanci: male porcije niskokaloričnih jela, koje ujedno mogu da utole glad i pruže organizmu noćni predah.

Jesti ili ne jesti?
Dok se devojke na mnogim forumima žale da ih frižider noću neodoljivo privlači i da obim struka može dva puta da se smanji samo ako se uzdržite od tog poslednjeg obroka, lekari tvrde da je večera korisna i da je čak štetno da je preskačemo.
Nutricionisti i gastroenterolozi se slažu u jednom: treba obavezno večerati, ali pametno. Istina, uz jednu ogradu: gore je pojesti lošu večeru nego uopšte ne večerati.

Kad je večera neprijatelj?

Ukoliko na poslednji obrok otpada skoro polovina kalorija neophodnih čoveku za 24 sata, ako se na tanjiru nađe prženo ili pečeno meso s krompirom i salatom prelivenom majonezom, posle čega sledi torta kao desert, onda je bolje da odmah celu večeru ustupite neprijatelju.
Najgore namirnice za večeru su: pečeno ili prženo meso, krompir, hleb, mahunarke, svi slatkiši i gazirani slatki napici.

Kad je večera prijatelj?
Idealno bi bilo da sednete za sto četiri sata pre odlaska u krevet i ne pojedete više od 20 odsto kalorija neophodnih za ceo dan (u proseku stanovnicima grada ne treba više od 2.500 kalorija). Na tanjiru treba da su nemasne i niskokalorične namirnice, a u čaši nezaslađeni napici bez kofeina.
Najbolje su one namirnice koje do odlaska u krevet pređu iz želuca u creva.
Najmanje se u želucu zadržavaju (jedan do dva sata) kiselomlečni proizvodi, prirodni jogurti, čorbe od povrća, omlet i voće koje nije previše slatko (ako ga pojedete na prazan stomak).
Nešto duže (dva do četiri sata) u želucu ostaje riba, posno bareno meso, pirinač, bareni krompir, slatko voće, povrće (sa izuzetkom mahunarki) i salate.
Veoma dugo (preko četiri sata) vari se masno i pečeno meso, masna riba (na primer, haringa ili skuša), mahunarke i kombinacije namirnica bogatih belančevinama (meso, riba, sir) i skrobom (hleb, makaroni, krompir).
Treba isto tako imati na umu da se uveče slabo apsorbuju masti i životinjske belančevine pa treba davati prednost biljnim belančevinama i „dobrim“ ugljenim hidratima s niskim glikemijskim indeksom.

Bolje je bareno
Na taj način korisna i poželjna večera se sastoji od: kiselomlečnih proizvoda, zelenog povrća, povrća koje je  bareno ili, umesto svega toga, jedne velike činije svežeg voća.
Istina, život koriguje pravila nutricionista. Kao prvo, čovek bi trebao da se odupre gastronomskim užicima u večernjim satima. Kao drugo, večera je za mnoge ljude jedini normalan obrok koji na miru mogu da pojedu. I, na kraju, hrana treba da nam pričinjava zadovoljstvo, a hvalospevi večeri sastavljenoj od kefira i barenog brokolija mogu da nas zainteresuju!

 

 

Tags:
No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.