PRIRODNI LIJEKOVI KOD BAKTERIJSKIH INFEKCIJA

Naš organizam je naseljen bakterijama, u digestivnom traktu, na sluznici nosa, na koži, na polnim organima. Mi živimo u simbiozi sa „dobrim„ bakterijama, koje nam pomažu u varenju hrane, sintezi vitamina, regulaciji pH kože i vaginalne sluznice. U slučaju povreda, unosa jakih antibiotika, pada imuniteta bakterije dobijaju priliku da se razmnožavaju. Ukoliko organizam nije sposoban da odreaguje na adekvatan način i spreči bakterije u širenju, dolazi do razvoja infekcije. Zatim se razvija upalni proces, kao odgovor organizma na infekciju. Antibiotska terapija uništava i dobre i loše bakterije, pa po prestanku uzimanja antibiotika dolazi do razvoja hiperinfekcija (infekcija izazvanih bakterijama koje su otporne na primenjeni antibiotik) ili gljivičnih infekcija. Danas je već praksa da, da bi se sprečile komplikacije uzimanja antibiotika, deci se preporučuje istovremena primena probiotskih bakterija – dobre bakterije (uzimaju se 2 sata posle antibiotika), a ženama primena antigljivičnih vaginaleta da se spreči razvoj vaginalne kandidijaze.

U slučaju bakterijskih infekcija treba primeniti dvostruki pristup: antimikrobnim agensima sprečiti dalji razvoj infekcije i osnažiti imuni sistem, koji nije uspeo da se izbori sa napadačem. U slučaju da se leči samo infekcija, organizam je i posle terapije slab i nezaštićen, pa ubrzo može doći do obnavljanja infekcije ili razvoja nove. Beli luk je u narodu stekao reputaciju kao najbolje imunostimulativno sredstvo. Ovakvu reputaciju duguje komponentama koje imaju: antibakterijsko, antiseptično, antigljivično dejstvo. Propolis, matični mleč i drugi pčelinji proizvodi sadrže prirodne anibiotike koje pčele stvaraju da zaštite svoje košnice od bakterija. Ehinacea je prirodni antibiotik, ima protivupalno dejstvo, a utiče i na povećanje broja interferona, koji su zaduženi za imuni odgovor kod virusnih infekcija.

Upotreba antibiotika može dovesti do uništavanja normalne bakterijske flore u organizmu, čime se otvara mogućnost za razvoj patogenih bakterija i gljivica (kandidijaza crevne duplje, creva, vagine). Korisno je uz antibiotike koristiti probiotike – (Probiotic, Linex, Prolife) kulture probiotskih bakterija koje treba da nasele creva i time spreče razvoj patogenih bakterija, koje „prežive“ antibiotsku terapiju. Jogurt je dobar izvor probiotskih bakterija, ali je potrebno voditi računa, da se probiotici uzimaju bar dva sata posle antibiotika.

Escherichia coli je bakterija koja se često javlja kao uzročnik brojnih infekcija u mokraćnom traktu. Najčešće se tretira antibioticima, ali se vrlo brzo posle tretmana može i vratiti. Problem sa ešerihijom je da je rezistencija na brojne antibiotike uveliko razvijena, a osim toga ona ima specifičan način života, pa može da preživi u zidu mokraćne bešike i pod dejstvom najjačih antibiotika. U njenom iskorenjavanju koriste se uva, brusnica, tahebo, beli luk.