Veliki su izgledi da vam je potrebna snaga u nekoj oblasti vašeg života. Svima nam je potrebna. U stvari, dok vas Neko upravo sada, gleda, čitajući vas kao knjigu, šta vidi?
Vidi li nekoga ko je stidljiv, plašljiv i paralisan? Nekoga ko se bacaka pod teretom života? Nekoga ko rutinski pada u iskušenje? Nekoga ko je nesposoban da prizove hrabrost da uradi ono što je ispravno ili ko se oseća preslab da prestane da radi ono šta ne valja? Nekoga čija je mera vere opasno blizu nule? Šta Bog vidi dok vas gleda?
Stanite na trenutak – ne odgovarajte prebrzo.
Prvo da vam ispričam jednu priču. Ona je o nekome ko je bio najslabiji član loše porodice koja je živela u siromašnom kraju. On je imao neodlučan i sumnjičav karakter. I kada naiđemo na njega u Svetoj Knjizi, prestrašen da bi neki prestupnik mogao da ga ubije.
Njegovo ime je bilo Gedeon. Jednog dana anđeo se pojavio pred njim, i pogodite kako je pozdravio ovu drhtavu kukavicu.
Mogao je uzviknuti: „Ej, ti, kukavičko pile!”, ili: „Ej, ti, bez kičme!” Ali, umesto toga, anđeo je rekao nešto sasvim neočekivano. On je rekao: „Ej, Gedeone, hrabri junače!”
Zašto ga je pozvao tako? Jer je Bog mogao da vidi Gedeona, ne samo po onome šta je on bio, nego i po onome šta je mogao postati – ako pristupi Božijoj sili. Tako je Bog znao da Gedeon ima potencijal da se razvije u nekoga ko postupa drugačije, hrabro i samouvereno.
Na kraju je Gedeon primio Božiju snagu. Iako se povremeno spoticao, nastavljao je da ostvaruje velike stvari za Boga. A njegovo ime je preživelo vekove do samog ovoga dana.
Pa, hajde da preformulišem moje pitanje: Kada Bog, upravo sada, gleda odozgo na vas, kako bi mogao da vas nazove?
Šta mislite o: „Ej, ti, koji postupaš drugačije!”, ili: „Ej, ti, graditelju mira!”, ili: „Ej, ti, karakterni čoveče!”, ili: „Ej, ti, moralna ženo!”, ili: „Ej, ti, odlični roditelju!”, ili: „Ej, ti, pošteni čovječe!”, ili: „Ej, ti, tvrdi grade!”, ili: „Ej, ti, uzoru vrline!”, ili: „Ej, ti, moderni Gedeone!”
Razmislite za trenutak. Zamislite šta bi mogli da postanete ako se oslonite na Božiju snagu umesto na svoju sopstvenu. Hajde – razmotrite mogućnosti.
U ovo možete biti sigurni: Bog ih je već razmotrio.
Kada sam bio u srednjoj školi, moj brat Rej kupio je blještavu novu kabriolet korvetu. Naravno, uvek sam želeo da je pozajmim, ali sam bio previše uplašen da odem pravo i da pitam. Ja bih okolišao koristeći nevešete aluzije.
„Pretpostavljam da će kola baš provesti tamo celu noć, a?”, rekao sam. „Sam samcat. Sam sa sobom. Kakva sramota. Izgleda kao da im je možda potrebno malo vežbe…” Ja sam tako nastavljao i nastavljao dok Rej konačno nije uzviknuo: „Vidi, Li, ako želiš da pozajmiš kola, samo pitaj!”
Tako često očajnički želimo da se Bog umeša u naše živote, ali okolišamo. Sveti ljudi jednostavno kažu: „Nemate, jer ne ištete.” Potrebno je da istupimo direktno i iskažemo mu želju našeg srca.
Imajući priznanje naše nesposobnosti da sami rešimo problem, imajući potvrdu Božije sile i prisustva u našem životu i ravnajući se sa Bogom želeći ono što on hoće za nas, trebalo bi otvoreno i određeno da ga pitamo za njegovu natprirodnu pomoć.
Ponekada sam to uradio i – vau! – i doživeo bujicu samopuzdanja, hrabrosti i delotvornosti koje sam mogao samo da pripišem Božijem delovanju u mom životu.
Pozivam vas na eksperiment u vašem životu.
IZABERITE CILJEVE:
* koji će nas primorati da prevaziđete sebe,
* koji će mobilisali vašu energiju,
* koji će stimulisati vaše sposobnosti,
* koji će razviti vašu volju i
* povećavati vaš uspjeh.
Vodite se premisom: “cilj nam je služiti ljudima, a ne težiti da ljudi služe nama”.
