TAJNE LJUDSKOG GENOMA I PANDEMIJA RAKA

Sekvenciranje DNK je proces utvrđivanja tačnog redosleda 3 milijarde hemijskih baza (A, T, C i G) u DNK u 24 različita ljudska hromozoma. Bio je to najveći tehnološki izazov u Projektu ljudskog genoma. Otkrivene mape DNK sekvenci unutar 20.000 gena koriste naučnici kako bi uspešnije istraživali ljudsku biologiju i kompleksne fenomene unutar nje.
Svaka ćelija svoje funkcionisanje duguje instrukcijama koje su uskladištene unutar DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) koja je sačinjena od istih hemijskih komponti kod svih živih organizama – četiri baze, adenina (A), guanina (G), timina (T) i citozina (C). Aranžman ovih baza duž DNK lanca (npr., ATCGATTGA) je DNK sekvenca, a redosled baza je, suštinski, tačno uputstvo za kreiranje određenog organizma sa svojim unikatnim osobinama i ključan je za opšti diverzitet života.

Genom je kompletan set DNK u jednom organizmu. Genomi variraju u veličini, od onog koji sadrži svega 600.000 baznih parova do ljudskog, sastavljenog od čak 3 milijarde. Sve ljudske ćelije, osim zrelih crvenih krvnih ćelija, sadrže kompletan genom.

DNK je u ljudskom telu aranžiran u 24 različita hromozoma – visoko organizovane strukture sastavljene od DNK i proteina. Njihova dužina može biti od 50 miliona do 250 miliona baznih parova. Svaki hromozom u sebi nosi mnoštvo gena, specifičnih nizova baza sa kodiranim uputstvima za pravljenje proteina. Geni čine samo 2% ljudskog genoma. Sami proteini su, bez preterivanja, nesumnjivo “glavni igrač” u izvršavanju svih životnih funkcija. Oni su veliki, kompleksni molekuli sačinjeni od manjih jedinica zvanih amino-kiseline.