ZAŠTO BEZ VITAMINA NEMA ŽIVOTA?

Vitamini su jedinjenja koja su zaista neophodna za život, što potvrđuje i samo značenje njihovog imena: “životno važan amin”. Svakodnevno se ispostavlja da su vitamini višestruko korisni: sprečavaju rak, poboljšavaju imunitet, snižavaju krvni pritisak, pomažu bolje iskorišćenje energije, izoštravaju pamćenje, ublažavaju artritis, jačaju kosti i još mnogo toga. Uloga vitamina veoma je važna za naše zdravlje i zato ih ne smemo zapostavljati u ishrani.

Ljudski organizam ne sintetiše vitamine. Oni se, dakle, moraju unositi putem hrane. Unose se gotovi vitamini, ili takozvani provitamini, koje onda organizam sam pretvara u “aktivan oblik” – vitamin. Nedostatak vitamina je bolest! Uzroci deficita vitamina mogu biti raznoliki: niskokalorična ili neraznovrsna ishrana, povećane energetske i biološke potrebe organizma usled stresa, pušenja, lekova, rasta, trudnoće… Ipak, nema razloga za brigu. Prosečna ishrana prosečnog čoveka organizmu obezbeđuje sasvim dovoljno vitamina. Za obavljanje funkcija od životne važnosti, organizmu je potrebna veoma mala količina vitamina. Npr. samo jedan gram vitamina B12 može da zadovolji dnevne potrebe pola miliona ljudi, a jedan gram vitamina C (dnevne potrebe za ovim vitaminom iznose 60 mg) 17 ljudi. Ipak, dnevne potrebe za vitaminima zavise od uzrasta, nivoa aktivnosti, pola i drugih faktora.

Da bi se sačuvale vitaminske vrednosti namirnica, neophodno je pridržavati se određenih uputstava.

• Treba jesti što svežije namirnice, što podrazumeva što kraće čuvanje voća i povrća, posebno van frižidera.
• Namirnice treba čuvati na hladnom i suvom mestu.
• Lomljenje i gnječenje namirnica treba svesti na najmanju meru.
• Namirnice treba kuvati u manjoj količini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne treba bacati, već koristiti za nalivanje jela.
• Vodi treba dodati malo kuhinjske soli, a ne sodu bikarbonu ili druge alkalije.
• Ne treba upotrebljavati bakarne sudove (jer uništavaju vitamin C, stvarajući galvanski element koji oslobađa jone bakra i razara askorbinsku kiselinu).

Ukoliko se u organizam unese više od potrebne količine vitamina, neki od njih se izvesno vreme mogu čuvati kao rezerva, dok se drugi izlučuju. Ukoliko organizam ne može da se oslobodi viška vitamina, može doći do poremećaja – hipervitaminoze.

Pregled najvažnijih vitamina

• Vitamin A – za dobar vid, zdravu kožu i plodnost
  najbogatiji izvori: šargarepa, kelj, kajsija, paradajz, puter…
• Vitamin B1 – za dobre nerve i energiju
  najbogatiji izvori: kvasac, integralni hleb, zrna pšenice, krompir…..
• Vitamin B2 – za snagu i rast
  najbogatiji izvori: pivski kvasac, kelj, spanać, mleko …
• Vitamin B6 – za trudnice i decu
  najbogatiji izvori: integralni hleb, sušena sojina klica, mahunarke, paprike…
• Vitamin B12 – mikrobi i kobalt za zdravu krv
  najbogatiji izvori: teleći bubreg, skuša, morski losos…
• Vitamin B7 – čarobnjak za kosu i kožu
  najbogatiji izvori: integralni hleb, šampinjoni, kvasac, mleko…
• Vitamin C – kiseli unutrašnji telohranitelj
  najbogatiji izvori: crne ribizle, paprike, brokoli, kivi, kelj, jagoda, grejpfrut, narandža…
• Vitamin D – sunčani vitamin za jake kosti
  najbogatiji izvori: riblje ulje, losos…
• Vitamin E – borac protiv slobodnih radikala
  najbogatiji izvori: avokado, paprika, kelj…
• Vitamin K – zaceljuje rane, koristan je za kosti
  najbogatiji izvori: prokelj, keleraba, karfiol, šampinjoni…