Nije ništa posebno pohvalno u ljubavi prema onima kojima je već stalo do nas. Svako to radi. Ali kada neko ponudi ljubav nekoj osobi koja joj je postala neprijatelj, svet obrati pažnju.
Ljudi su svakako obratili pažnju aprila 1992. godine kada je tridesettrogodišnja žrtva gnusnog zločina pojavila u jednoj indijanskoj sudnici. Prethodne godine, dvadesetdvogodišnji čovek provalio je u njen stan, pucao joj u grudi, udario je pištoljem, seksualno je zlostavljao, a onda stavio jastuk na njenu glavu i povukao obarač još jednom. Čudom, ona je preživela, jer je njena podlaktica zaustavila metak.
Napadač je uhvaćen i osuđen, a žrtva je pozvana da govori prilikom izricanja njegove presude. Siguran sam da je sudija Pola Lopasa očekivala od nje da ljutito osudi ovog brutalnog optuženog i ogorčeno zahteva najstrožu moguću kaznu.
Ali žrtva je bila posebna osoba, i mada je rekla da bi optuženog bilo potrebno zatvoriti za kaznu i zaštitu društva, takođe je rekla sudiji: „Ja nisam za osvetu ili odmazdu. Oni neće promeniti ono šta se dogodilo, a samo će mene otrovati. Želim da pomognem ovom čoveku. On je blago retardiran, očigledno mu je potrebna pomoć, a ja želim da se uverim da je dobio tu pomoć za svoju ličnu korist i tako će ponovo moći da bude slobodan čovek jednog dana. Ne želim mu da ispašta; ja sam patila dovoljno za oboje. Želim ono što je najbolje za njega. I, uz Božiju pomoć, želim da mu oprostim.”
Na ove reči, suze su počele da teku niz sudijino lice! Ona je stvarno počela da jeca. Reći ću vam nešto: Izveštavao sam s mnoštva kriminalnih slučajeva kao zvanični novinar, ali nikada nisam video da sudija plače na javnom suđenju.
Kada je povratila svoju staloženost, sudija Lopasa je rekla: „Razlog zašto plačem je zbog prirode njenog opraštanja. Neobično je da žrtva tako užasnog napada ima takav opraštajući stav. I mislim da ona odražava sve najbolje što postoji u ljudskoj prirodi..”
Ovaj neočekivani stav žrtve zločina ukazao je sudiji i optuženom ka Bogu kao jedinom mogućem podstrekaču za njenu blaženu reakciju. Kao što je A. M. Hanter rekao: „Da se vrati zlo za dobro je đavolji način; da se vrati dobro za dobro je čovečiji način; da se vrati dobro za zlo je Božiji način.”
