HIPNOTISANI REKLAMAMA

Reklame su »smišljene tako da nam se obrate na blizak i popularan način i da imaju veliki uticaj na široke mase, bez pandana u istoriji duhovne ili svetovne pisane reči.«

Šta marketinška industrija čini vama? Ona svojim bezbrojnim reklamama i katalozima želi da u vama izazove nezadovoljstvo vašom kućom, vašim kolima, vašom telesnom građom, vašom odjećom – drugim rečima, da u vama stimuliše želju da imate još više bilo čega. Drugim rečima, ona vas inspiriše da žudite. Obećava vam zadovoljstvo, mir, smisao i sreću, ali samo ako odmah izađete u susret svojim potrebama. »Marketing i sveprisutni masmediji stvaraju do kr a j a    nepredvidiv svijet, svet u kome se sve stalno mijenja, svet u kome je naša svrha, kao potrošača, da stalno tražimo nove doživljaje.  Reklame su bile i jesu zemaljske propovedi, podsticaj da tragamo za ispunjenjem kroz potrošnju materijalnih dobara i ovozemaljskih usluga.

Mašineriia zabave -filmovi, video materijali, sportovi, reklame, televizijski  šou programi – prokrčili su svoj put ka vašoj kući. Svim vašim potrebama može se udovoljiti, bar za izvesno vreme….

Gladni  ste? Naručite picu. Dosadno vam je? Iznajmite video. Osećate požudu?… Naručite devojku za poslovnu pratnju… I za izvesno vreme ove stvari čine da se osećamo – živim i zadovoljnim… ali uskoro je potrebna nova količina. Toma Akvinski bi rekao da takvi ljudi pate od »lutanja nemirnog duha«.

Kelvin se jednog dana popeo na drvo i rekao svom prijatelju Hobsu: »Dobijati je bolje nego posedovati. Kad dobiješ nešto, to je novo i uzbudljivo. Kad imaš nešto, to uzimaš zdravo za gotovo’ i to je onda dosadno.« Hobs odgovara: »Ali, sve što dobiješ, pretvara se u nešto što poseduješ.« A Kelvin odgovara: »Zato ti stalno dobijaš nove stvari! »Osećam se kao da sam u snu nekog akcionara«, kaže Hobs. Kelvin ima poslednju reč na ovo: »'Rasipaj i želi’, to je moj moto.« Da li je moguće da su neki postali u toj meri hronično razočarani lažnim obećanjima i neispunjenim željama da su ugušili svoje najdublje žudnje i želje, i postali apatični i dosađuju se? Mamac za uzbudljivije stvari treba da budu još gromoglasniji da bi uhvatio našu otupelu pažnju.

Neki nastavljaju da jure za snom da bi dostigli zadovoljstvo koje im  reklame obećavaiu, a kada jedno obećanje izneveri, drugo uskače na njegovo mesto. Ali neki ljudi, frustrirani zbog traganja za čudima i vožnje po emotivnom brodolomu, konačno izgube interesnvanje i ne žele više da rizikuju da ponovo budu razočarani. Oni odustaju od nade i očkivanja da bilo šta može da im pruži neko dublje uživanje.

Danas vidimo da ljudi koji traže veliko uživanje u npr. hrani, umjetnosti ili seksu, često jure za beskrajnim zabavama i uzbudjenjima, jer svako sledeće postaje dosadno i nezadovoljavajuće. Početkom ovog vijeka nastupa ironija- što je više zabave to nam je dosadnije. Uz više informacija o seksu i izazovima, mi doživljavamo sve manje seksualnog zadovoljstva. U kulturi koja je usredsredjena na osjećanja, ljudi su emotivno tupi.