INSPIRATIVNA PRIČA

Dva čoveka, ozbiljno bolesna delili su bolničku sobu. Jedan čovek morao je da sedi na krevetu svakog dana sat vremena kako bi pokušao da prazni tečnost iz pluća. Njegov krevet bio je pored prozora. Drugi čovek morao je da leži sve vreme. Zbližili su se pričom o životu, porodici, detinjstvu, poslu…

Svakog popodneva, kada je čovek pored prozora sedeo, opisivao je svom cimeru šta vidi kroz prozor. Čovek koji je stalno morao da leži počeo je da živi za te trenutke kada je njegov svet bio obogaćen svim opisima stvari koje se dešavaju napolju.

Kroz prozor se video park sa predivnim jezerom. Labudovi su plivali u jezeru dok su se deca igrala pored vode. Parovi su šetali držeći se za ruke. Cveće u parku je bilo predivno, a u daljini se video i grad. Dok je čovek pored prozora opisivao sve detalje, drugi čovek bi zatvorio oči i uživao u scenama. Jednog popodneva čovek pored prozora opisao je paradu koja je prolazila pored bolnice. Iako nisu mogli da čuju zvukove mogli su da zamisle radost.

Polako i uz veliki napor, ustao je da pogleda prizor kroz prozor. Video je samo zid. Pitao je sestru šta misli zbog čega je drugi čovek opisivao onako divne prizore. Sestra je odgovorila da je drugi čovek bio slep i da nije čak mogao da vidi ni zid.

Rekla je: “Možda je samo želeo da vas ohrabri i učini srećnim“.

Epilog:

Velika je sreća u tom da učinite nekog srećnim, bez obzira u kojoj se situaciji nalazili. Kad delimo tugu upola je lakše, ali kad delimo sreću upola je veća. Ako želite da se osećate bogatim, izbrojte sve stvari koje imate, a novac ne može da kupi. Ne budite ljubomorni na druge ljude, već radite na sebi. Podelite sreću i učinite nekog srećnim. U suprotnom naći ćete se ogorčeni i sami pred zidom.

Izvor: secmehikayeler.com