Opšte je poznato kako raspoloženje i hrana idu ruku pod ruku. Neki jedu kako bi se osećali bolje, neki iz dosade, a neki zbog stresa izazvanog svakodnevnim obavezama koje sa sobom nosi moderno društvo.

Međutim, da li ste znali da način na koji jedete može uzrokovati da se osećate lošije nego što ste se osećali pre nego ste počeli da jedete? Prema istraživačima sa Univerziteta Pen Stejt, nezdrave prehrambene navike ženu mogu učiniti razdražljivom nakon obroka.

Nezdrave prehrambene navike obuhvataju prejedanje, gubitak kontrole nad ishranom i ograničenje unosa hrane – navike koje štetno utiču na mnoge žene koje se bore s viškom kilograma i izgledom.

Ipak, sudeći prema saopštenju koje je izdao Pen Stejt, uticaj raspoloženja i hrane na pojedinca ne svodi se uvek na to da se pojedinac posle jela oseća bolje.

Dok se mnogo toga saznalo kroz različita istraživanja sprovedena u kontrolisanim laboratorijskim uslovima na ženama sa značajnim poremećajima u ishrani, malo se toga učinilo po pitanju procene povezanosti raspoloženja i jela kod žena koje ne pate od poremećaja ishrane, ali nemaju ni zdrave prehrambene navike.

“Naša saznanja o raspoloženju i prehrambenim navikama uglavnom potiču iz studija sprovedenih na ispitanicima koji pate od poremećaja ishrane ili iz laboratorijskih istraživanja”, napomenula je Kristin Heron, saradnica u centru za studijska istraživanja.

Istraživači s Pen Stejta sproveli su istraživanje na 131 ženi u dobu između 18 i 30 godina. Žene su sa sobom nosile računare i u njih beležile odgovore na različita pitanja vezana za raspoloženje i prehrambene navike tokom dana.

Rezultati su pokazali da nije bilo velikih promena u raspoloženjima pre nego što su ispitanice pojele nešto nezdravo, ali nakon nezdravog obroka raspoloženje im se pokvarilo u odnosu na raspoloženje u kojem su bile pre jela, piše CZ

“Ova studija je jedinstvena jer ocenjuje raspoloženje i prehrambene navike u svakodnevici, pružajući nam tako preciznije podatke o povezanosti između emocija i jela”, izjavio je profesor Džošua Smit i dodao kako “rezultati ovog istraživanja mogu da nam pomognu u boljem razumevanju uloge raspoloženja u razvoju i održavanju nezdravih prehrambenih navika, što bi moglo da bude korisno za razvoj efikasnijih programa za osobe koje imaju problema s ishranom ili telesnom težinom.”

 

.