Naučna literatura otkriva fascinantnu priču koja počinje da se razvija kasnih 1800-tih, kada su bili dostupni savršeniji mikroskopi. Minerolozi su shvatili da mikroskop može biti moćan alat u istraživanju mnogih osobina stena i minerala. Naročito su želeli da pogledaju kroz određene delove stene i shvate kako su različiti materijali povezani. Da bi to uradili, naučili su da pripremaju tanke, providne listove minerala. Uzorci minerala bili su bez defekata koji su se običnim okom često videli kao sadržaj sićušnih zrnaca drugih minerala. Većina ovih sićušnih zrnaca nije privlačila pažnju. Naučnici su samo pretpostavili da su oni ugrađeni kada se kristalisao mineral domaćin. Neka od sićušnih zrnaca su privukla pažnju, ne zbog svog izgleda, nego zbog pojave oko njih. Minerolozi su videli da su ova zrnca okružena serijama lepo obojenih koncentričnih prstenova. Pod mikroskopom, uzorci sićušnih prstenova bili su slični minijaturnoj meti, sa zrncem u centru. Zbog njihovog izgleda, nalik na oreole, i zbog različitosti boja poznatih kao pleohroizam (obojenost) u određenim mineralima, primeri koncentričnih prstenova su postali poznati kao “obojeni oreoli”. Daljim proučavanjem minerolozi su pronašli nešto što je izgledalo kao serija pljosnatih koncentričnih prstenova, što je pod mikroskopom izgledalo kao poprečni presek grupe sfernih ljuspica. Da ilustrujem: ako luk tanko isečete od vrha do dna, prstenovi luka sa najvećim prečnikom biće najudaljenije kriške od centra. Kriške luka bliže centru takođe će pokazivati prstenove, ali će prečnik prstenova biti manji. To je slično onome što su minerolozi našli kada su istraživali susedne kriške minerala koji ima obojeni oreol. Tanke kriške iznad i ispod zrna pokazuju manju veličinu prstena kada se uporede sa kriškama dalje od centra. Ovo dokazuje da je dvodimenzionalni obojeni oreol viđen pod mikroskopom zapravo grupa kriški sićušnih, koncentričnih mikrosfera. Prisustvo sićušnih zrna u centru je ključ za poreklo oreola. Obojeni oreoli prkosili su objašnjenju dok se u ovom veku nije otkrilo da su uran i neki drugi elementi radioaktivni.
MISTERIOZNE PORUKE U STENAMA – OTISCI BOŽJIH PRSTIJU!
