MUTACIJE I MAKROEVOLUCIJA

Slepe pećinske ribe

U nekim pećinama otkrivene su blede (bez pigmenata), slepe ribe iz porodice pastrmki. Spolja im se ne mogu razaznati delovi oka; u unutrašnjosti glave i dalje postoje zakržljali delovi oka.
Genetičkim eksperimentima kod ovih riba ustanovljen je niz mutacija sa gubitkom funkcije, koje su se »nakupile«, dok ribe na kraju nisu potpuno oslepele.
Međutim, to za ove životinje, u njihovoj specifičnoj životnoj sredini, nije važno. U pećinama i onako ne bi mogle da vide. Gubitak vida je i u ovom slučaju povoljno svojstvo, inače ribe bez očiju ne bi opstale. U susednim osvetljenim vodama žive njihovi srodnici koji normalno vide i sa kojima se mogu plodno ukrštati. Ove ih međutim ne potiskuju, jer ne zalaze na njihovo mračno stanište.
Prednost gubitka spoljnih delova oka verovatno je u uštedi materijala i energije potrebnih za izgradnju očiju, a isključena je i opasnost od zapaljenja ili parazitskog oboljenja očiju. U svakom slučaju i na ovom primeru je očigledno sledeće:

Povoljnost promene zasnovana je na nekom gubitku. Takve »pozitivne « mutacije ne objašnjavaju makroevoluciju. Ovi primeri jasno pokazuju, da pitanje relevantno za dokazivanje makroevolucije nije pitanje da li postoje povoljne mutacije, već pitanje da li nastaje kvalitativno novi nasledni materijal i novestrukture.

Da li je neka mutacija povoljna, zavisi od uslova u životnoj sredini. Slična je situacija i kod otpornosti insekata na otrove ili sposobnosti bakterija da rastu na hranljivoj podlozi koja sadrži antibiotike. Otrov koji je u normalnom slučaju smrtonosan rezistentnim formama ne može naškoditi.

Otporni sojevi najčešće imaju ncku metaboličku mutaciju koja blokira put dejstva otrova. Često takvi mutanti plaćaju danak otpornosti na agense, jer im je metabolizam izmenjen i preživljavaju samo pod posebnim uslovima.

Zaključci:

1. Empirijski rezultati istraživanja mutacija ne ukazuju na makroevoluciju. Do sada poznate činjenice o mutacijama dozvoljavaju zaključak da se one događaju u uskom opsegu, izazivajući promene organizama u domenu adaptacije. Makroevoluciju nije moguće objasniti dejstvom do sada poznatih mutacija.
2. U gajenju biljaka javlja se fenomen »povratne varijacije«, tj. ponovnog nezavisnog pojavljivanja istih mutanata. To govori da mutacije izazivaju principijelno ograničenu promenljivost živih bića.
3. Povoljne mutacije moraju se istražiti na njihovim genetičkim osnovama, da bi se mogla utvrditi snaga argumenata u prilog makroevolutivnim promenama. Poznati primeri povoljnih mutacija samo su relativno povoljni: prednost važi samo u specifičnim okolnostima, ne svuda, i često se zasniva na gubitku strukturc ili funkcije.