NAJVEĆE TAJNE UMA I STIMULACIJA MOZGA!

Funkcija mozga, kao dela Centralnog Nervnog Sistema (CNS), je da regulše većinu telesnih i moždanih funkcija. Kognitivne funkcije su mentalni procesi koji nam omogućavaju da primamo, biramo, skladištimo, prenosimo, razvijamo i obnavljamo informacije koje dobijamo od stimulusa iz okruženja. Ovaj proces nam omogućava da razumemo i da se povežemo sa svetom oko nas. Konstantno koristimo svoje moždane funkcije- Nemoguće je raditi bilo šta bez angažovanja bar nekih kognitivnih funkcija koje su nam na raspolaganju. Na primer, Da li želite doručak? Možda ćete pročitati knjigu? Da li morate da se odvezete do određenog mesta? Da li vodite zanimljiv razgovor sa prijateljima? Sve aktivnosti koje svakodnevno obavljamo zahtevaju milione konekcija i složenih mentalnih kalkulacija između različitih delova mozga, kako bismo se na pravi način uklopili u svet oko nas. Šta su osnovne kognitivne funkcije? Kada govorimo o superiornim kognitivnim funkcijama često podrazumevamo kognitivne veštine koje su nam potrebne da bismo razumeli i povezali se sa svetom oko nas. Iako ih ponekad proučavamo kao zasebne celine, moramo da imamo na umu da su kognitivne funkcije uvek međusobno povezane i da se ponekad preklapaju. Pogledajmo neke od osnovnih kognitivnih funkcija: PAŽNJA: Pažnja je složeni mentalni proces koji se ne može svesti na jednu jednostavnu definiciju, jednu konkretnu anatomsku strukturu i koja se ne može proceniti samo jednim testom, jer uključuje različite procese. Da pojednostavimo, pažnja je kognitivna ili moždana funkcija koju koristimo da izaberemo stimulus koji istog trenutka doseže do našeg mozga, kako spoljašnji (mirisi, zvukovi, slike…), tako i unutrašnji (misli, emocije…), koji su korisni za obavljanje mentalne ili motorne aktivnosti. To je čitav set procesa koji se razlikuju po složenosti i koji nam omogućavaju da obavljamo ostale kognitivne funkcije. Pažnja se, u zavisnosti od složenosti, može podeliti na različite tipove. MEMORIJA: Memorija je složen proces koji omogućava da kodiramo, čuvamo i povratimo informacije. Ako sistem pažnje ne funkcioniše kako bi trebalo, ne možemo efikasno da obavljamo takve zadatke. Ako ne obraćamo pažnju na nešto, ne možemo da kodiramo, čuvamo ili povratimo tu informaciju. Da bismo razumeli memoriju, možemo da je podelimo s obzirom na njena dva obeležja:IZVRŠNE FUNKCIJE: Izvršne funkcije su najsloženije kognitivne funkcije. Dok postoje različite definicije za kognitivne funkcije, većina njih uključuje kontrolu kognicije i kontrolu misli i ponašanja kroz različite povezane procese. One obuhvataju set složenih veština, kao što je pažnja, fokus, planiranje, programiranje, regulisanje i sprovođenje ciljnog ponašanja. Izvršne funkcije su locirane u čeonom režnju. Prema Lezaku, ove funkcije mogu biti grupisane u nekoliko različitih komponenti: JEZIK: Jezik je sistem za komunikaciju putem simbola. Jezik nije samo od značaja zbog komunikacije sa drugima, već takođe i za konstruisanje naših misli. Obrada jezika koristi različita područja mozga kroz različite funkcionalne sisteme koji uključuju levu hemisferu. Možemo da govorimo o dva područja koja su zadužena za izražavanje i primanje jezika, posebno u levoj hemisferi mozga: VIZUELNO-PERCEPTIVNE I VIZUELNO-PROSTORNE FUNKCIJE: Vizuelno-perceptivne funkcije su funkcije koje nam omogućavaju da prepoznamo i da pravimo razliku između situmulusa. Pomažu nam da tumačimo, pripišemo osobine i povežemo ono što vidimo u poznate kategorije, kao i da ih usvojimo kao znanje. Kada se ove funkcije pravilno vrše, možemo da prepoznamo lice prijatelja ili člana porodice, možemo da napravimo razliku između ključeva, šešira i češlja.