U životu je stav nevesele, turobne, mračne preokupacije samom svojom pojavom smrtonosan. Za takve ljude bi trebao znak koji jednostavno može da glasi: »Razvedri se«.
Pisac Priča Solomunovih kaže: »Vid očinji veseli srce.« Novije studije otkrile su da je prijemčivost radosti tako moćna da kada vidimo čak i sliku nekoga ko se smeje, »vedar izgled«, skloni smo da uzvratimo osmehom.
Smešenje i smeh stvaraju olakšanje od stresa oslobađajući endorfine, enkefaline, dopamin, noradrenalin i adrenalin, koji ublažavaju bol i stvaraju atmosferu opuštanja. Proizlazi da su Priče 15,30. istinite i sa najvećom naučnom vrednošću. Ima ljudi (tako kažu) koji zaista ne vole čokoladu. Ima ljudi koji piju čaj i koji smatraju da se aromi sveže skuvanog i voljenog napitka ujutro potpuno može odoleti.
Međutim, jedna glad je univerzalna. Nikada niste sreli osobu koja ne čezne za više radosti. V.H.Oden je pisao: »Za one koji mi se dopadaju ili koje obožavam, ne mogu naći zajednički imenitelj, ali za one koje volim mogu: svi me oni vesele.« Češće nego što možete zamisliti, kada su ljudi pod stresom, zabrinuti, zauzeti poslom i obavezama, usamljeni ili u strahu, oni nose ovaj znak odmah ispod površine: »Potrebna je radost – molimo, razvedrite se.«
Izraz prave sreće je ono što istraživači nazivaju jagodičnim osmehom. To ime dobio je po jagodičnim mišićima koji ga stvaraju.
Znaci jagodičnog osmeha su podizanje uglova usana naviše i bore oko očiju. Eto, tu je veza između ljudskog tela i ljudskog duha zaista zadivljujuća. Mi možemo pokazati učtiv osmeh za slikanje po želji. U takvim slučajevima ljudi učine da usne odu naviše, ali bore oko očiju nisu vidljive.
Učtivim osmehom može se manipulisati; zato osmesi koje ljudi navlače na svoja lica za fotografisanje često izgledaju usiljeni. Ali, jagodični osmeh teško je odglumiti. To je osmeh koji ide sve do očiju. Ova razlika rano postaje vidljiva; petomesečna beba osmehuje se očima kada joj se približi majka, ali bez očnih mišića osmehuje se kada joj se približi neko nepoznat. Ljudi koji sebe ne uzimaju previše ozbiljno daju veliki dar onima oko sebe. Za razliku od njih, ljudi za koje je radost izazov suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom u pokušaju da žive u zajednici.
Jedan moj prijatelj kaže da je jedna od najtežih stvari na svetu biti u pravu i nikog time ne povrediti. Ako imalo sumnjate u to, setite se onog vremena u školi kada ste sedeli do najpametnijeg deteta u razredu. Jeste li uživali u tome? Biti u pravu (ili tačnije, imati potrebu da budete u pravu) je ogroman teret. Neverovatno je kako je Hristos uvek bio u pravu i nikada nikoga time nije uvredio. Možda se nalaziš na položaju koji donosi moć i autoritet i zato možeš da nametneš svoju volju ako tako hoćeš. Možda si nadzornik ili roditelj ili samo neko sa nadmoćnijom ličnosti. Druge možeš da gaziš kao parni valjak ako hoćeš, da pobeđuješ mnogim argumentima i da osećaš da si u pravu koliko hoćeš, ali nećeš imati mnogo prijatelja.
Nasuprot tome, ako si voljan da se razvedriš, čak i tvoje greške mogu postati mostovi. Kada je neko potpuno u pravu to retko donosi ljudima onoliko života koliko kad je neko samo običan čovek. Pre izvesnog vremena jedan časopis za psihologiju objavio je jedan članak pod naslovom »Efekat grube greške na povećanje interpersonalne privlačnosti«. Iznenađujući zaključak: »Kada vidite da neko kome se divite uradi nešto glupo ili trapavo učiniće da vam se još više sviđa.« Ljudi su željni onih koji donose radost. Trideset puta je veća verovatnoća da ćemo se smejati kada smo sa drugim ljudima nego kada smo sami. Istraživanja pokazuju da se ljudi vedrog duha mogu smejati sto do četristo puta na dan. (Napravi brzi pregled svoga dana.) Drugi ljudi provešće dan bez ijednog jedinog osmeha.
Bez odgovarajuće pažnje, odnosi se rastaču. Sukobi ostaju nerešeni. Radni timovi se raspadaju. Male grupe gube kontakt. Porodice su pretrpane poslom. Sportski timovi padaju na listi.
Ako si deo porodice, prijateljstva, kluba, organizacije, odeljenja, male grupe, deo si onoga što Danijel Goulmen naziva »emocionalnom ekonomijom«. Svaki međuljudski odnos koji imamo sa drugom osobom podrazumeva ne samo razmenu informacija ili izvršavanje zadataka nego i vršenje međusobnog uticaja na raspoloženje i stavove.
Emocionalna ekonomija je »suma ukupne razmene osećanja među nama«. Emocije su zaraznije nego grip. Ta dinamika je tako moćna da su u jednoj studiji, tri dobrovoljca sedela ćutke po dva minuta i na kraju tog vremena emocionalno najizražajnija osoba prenela je svoje raspoloženje na ono drugo dvoje ne rekavši ni reč. »Na svakoj takvoj sesiji, raspoloženje koje je najizražajnija osoba imala kada je ulazila bilo je takođe raspoloženje koje su druge dve osobe osećale kada su izlazile – bilo da je bio srećan, da mu je bilo dosadno, da je osećao zebnju ili ljutnju«, kaže Goulmen.
Svaki put kada dvoje ljudi budu u kontaktu, izađu osećajući se bolje i sa više energije ili gore i iscrpljenije. To je kao da sve vreme nosimo svoj lični mali emocionalni bankomat sa sobom kuda god idemo i prilikom svakog susreta ili ostavljamo depozite ili podižemo sume životnosti onih oko nas.
»Koja su dominantna raspoloženja u Vašoj emocionalnoj ekonomiji: strah, radost, ljutnja, nezadovoljstvo, nada, obeshrabrenje ili saosećanje?«
