(Valeriana officinalis) Fam. Valerianaceae
Popularni nazivi: valerijana, macina trava
Opis: Zeljasta živopisna biljka sa dobro razvijenim vertikalnim
rizomom oko 2-5 cm dužine, okruženim mnogobrojnim
kon častim korenjem. Ono je žuto-smeđe boje spolja i belo iznutra.
Kada je u svežem stanju nema mirisa, a posle sušenja dobija
veoma jak i neprijatan miris. Stabljika je prava, šupljikava iz –
nutra, ima uzdužne brazde i visoka je 50-100 cm. Listovi su ne –
pravilno raspoređeni, duguljasti i kopljasti, obično potpunih ivi –
ca ili na gore nazubljeni. Cvetovi su roze ili beli, obrazuju štitaste
cvasti, sa vrhova biljke se oseća prijatan miris vanile. Plod je
u obliku orašice sa perastim dodatkom. Cveta u periodu junseptembar.
Staništa: Ovo je samonikla biljka koja raste po livadama, po –
red potoka, na vlažnim mestima, po ravnicama, na brdovitom
te renu i u planinskoj zoni, a takođe se i kultiviše.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: Koren se vadi u proleće, u martu-aprilu, ili u
jesen, septembru-oktobru. Prilikom sakupljanja treba birati ja –
če, razvijenije biljke, jer njihov koren ima veću lekovitu vrednost.
Koren se iseče na male komade, očisti se dobro od zemlje i
ostataka šupljeg stabla, a zatim se dobro opere i osuši. Može se
sušiti u slojevima debljine 2-3 cm, na suncu, toplom vazduhu, ili
u senci, na suvim i dobro provetrenim mestima.
Korenje koje je sakupljeno sa suvih staništa ima veću vrednost
od onog sa vlažnih terena.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, bornilski valerijan, bornilski
for mijat, borneol, alkaloidi, valerijan, bornilski buterat, mravlja i
sirćetna kiselina, tanin, glikoza, izovalerijanska kiselina.
Farmakološko dejstvo: Antispastik (protiv grčeva), sedativ
(umirujuće dejstvo), antiemetik (sprečava povraćanje), vulnera
rija (za isceljenje rana), lokalni analgetik (protiv bolova, neu –
ral gija), neurotonik (jača nervni sistem), antidijabetik (protiv še –
ćerne bolesti).
Terapeutske indikacije: Anksioznost (uznemirenost), palpi –
tacije (lupanje srca), ekstrasistolna aritmija (nepravilnost u rit –
mu, preskakanje srca), tahikardija (ubrzano kucanje srca), konvulzije
kod dece (dečji fras), histerija (neurotična anksioznost),
epilepsija (padavica), astma, neuro-vegetativna distonija (funkcionalni
poremećaj neuro-vegetativnog sistema, praćen ubrzanim
ili usporenim pulsom, znojenjem, poremećajem u probavi,
glavoboljom, razdražljivošću) u predklimakteričnom periodu,
di jabetes melitus (šećerna bolest), lezije (povrede), kontuzije
(uboji).
