KARAKTERISTIKE ZDRAVORAZUMSKOG POGLEDA NA SVET

Prva, možda najznačajnija karakteristika ili možda najočiglednija

karakteristika zdravorazumskog pogleda na svet jeste:

 

1. POLAŽENJE OD ČULNOG ISKUSTVA

Zdravorazumski pogled na svet, možemo slobodno da kažemo, je zasnovan

na iskustvu konkretnog pojedinca ili “na iskustvu njegovih drugova”,

i o njemu se ne može govoriti kao o konačnim činjenicama. To nisu

činjenice do kojih se došlo naučnom analizom, to je sirovo iskustvo,

sirovo znanje.

Recimo, kad pitate nekog krojača: “Šta je to so?”, on neće suštinski

odgovoriti na konkretno pitanje, već: “To su sitna zrnca bele boje,

koja su slana kada se stave u usta.” To je to neposredno sirovo iskustvo.

Zato su naučna znanja za laika apsurdna. Ako kažete: “So je natrijum-hlorid”,

to je za njega apsurd. Druga karakteristika, koja proističe iz prve,

jeste:

2. POVRŠNOST

Laičko znanje barata pojavnom stranom zbilje (a ne suštinskom).

Rekli smo da neposredno iskustvo nama postavlja problem, a nema rešenja

problema bez misaone analize. Znači, nema rešenja problema bez eksperimentalne

i misaone analize.

Mi možemo da pipnemo rukom vodu koja vri (dakle, naš neposredni dodir),

koja se nalazi na temperaturi od 100 °C, i da pipnemo tečni

azot koji je na temperaturi od -196 °C. Doživljaj će biti isti,

a razlika u temperaturama je 296 °C. To je neposredno, laičko,

čulno iskustvo koga karakteriše površnost, nesagledavanje suštinskih

veza i odnosa između stvari, procesa i pojava. Zato možemo reći da

laičko znanje ne zna šta su stvarno činjenice, jer se znanje o njima

ne može izjednačiti s čulnim iskustvom.

A šta je to “pojavna strana sveta”? Da bismo razumeli šta je pojavna

strana sveta, treba da razumemo šta je suštinska strana sveta. Šta

je to “suština”? Pod suštinom podrazumevamo relativno konstantnu osnovu

postojećeg, zasnovanu na fundamentalnim relacijama koje obuhvataju

osnovne elemente, čineći fundamentalne kvalitete postojećeg, i dostupna

je samo razumu.

Zato čovek koji ima zdravorazumski ili laički pogled na svet ne može

da “vidi” suštinu. Ne može se čulima videti suština. Kad bi se čulima

videla suština, ne bi bilo nauke. Laički pogled na svet je površan

zato što se on zadržava na pojavnoj strani prirode.

Šta je pojava? Pojava je čulima dostupan izražaj suštine. A budući

da se suština ne iscrpljuje u čulima dostupnom izražaju – laički pogled

je površan. Samo kada bi se forma pojavljivanja i suština postojećeg

direktno poklapale, laički pogled na svet bi bio stvarno znanje.

A šta je privid? Privid je neadekvatno odražavanje suštine u pojavi.

Da navedemo neki primer za privid. Na primer, stavimo kašiku u vodu

i ona izgleda prelomljena. Ili, da Zemlja stoji, a Sunce se kreće.

Privid je da se nebo i zemlja spajaju na horizontu.

Sledeća osobina zdravorazumskog pogleda na svet jeste:

 

3. NEKRITIČNOST,

to jest, zdravorazumski pogled na svet veruje u određene

stavove, iskaze, bez da proverava egzaktno njihovu tačnost. Laici

nemaju metodologiju kojim proveravaju svoje znanje. Sledeća karakteristika jeste:

4. NEMETODIČNOST

To znači, odsustvo ikakve metodologije i metoda

u procesu dolaženja do određenih stavova, nego oslanjanje samo na

prirodno date resurse, čula koja mi imamo. Laik nema “produženu ruku”,

laik nema “produbljeno oko”. Ono što vidi – vidi. A biolog ima mikroskop,

on produbljuje svoje viđenje. Sledeća karakteristika jeste:

 

5.NESISTEMATIČNOST

Laička znanja nisu uređena u jedan koherentan

sistem. To nije neki integrisan sistem, nego je to običan rezervoar

znanja, obično nesređen skup znanja, od kojih su neka tačna, i onda

samo u zavisnosti od životne, date situacije laik “povuče” znanja

koja mu konkretno trebaju. To nije sistematično uređen sistem znanja.

Danas se pod laikom podrazumeva svaki čovek koji se upušta u oblast

za koju nije teorijski i praktično osposobljen, odnosno, laikom se

smatra svaki pojedinac koji se upušta u delatnost koja je van njegove

struke. Tako neki teolozi kažu vernicima: “Vi dole ste laici, a mi

smo teolozi.” Međutim, velika snaga pojedinih laičkih znanja je u

tome što ona proističu iz praktičnog života koji je enormno bitan

da bi se imao status vernika.

 

No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.