Akademska inteligencija suštinski ne priprema za nedaće, probleme ili mogućnosti, koje nailaze sa životnim promenama. Uprkos tome što visoki IQ nije garancija uspeha, ugleda ili sreće u životu, naše škole i kultura se oslanjaju na akademske sposobnosti, zanemarujući emcionalnu inteligenciju ili niz osobina – neko bi ih mogao nazvati karakterom – koje takođe uveliko utiču na našu sudbinu. Emocionalni život je predmet koji se, podjednako kao i matematika ili čitanje, može savladati sa manje ili više uspeha i uključuje osobeni niz sposobnosti. U kojoj će meri neko vešto ovladati ovim sposobnostima od suštinske je važnosti za razumevanje zbog čega jedna osoba u životu napreduje, dok druga sa istim intelektom završava u slepim ulicama: emocionalni talenat je sposobnost kojom se određuje sa koliko uspjeha koristimo vještine koje posjedujemo, uključujući tu i hladni intelekt. Prvi i najvažniji doprinos koji obrazovanje može da učini za razvoj deteta jeste da mu pomogne u oblasti gde njegovi talenti najviše dolaze do izražaja, gde će biti vešto i zadovoljno. U potpunosti smo to izgubili iz vida. Umesto toga, mi svakog teramo da se obrazuje, posle čega će vam, ako uspete, najviše odgovarati da postanete profesor na koledžu. I sve vreme svakog procenjujemo prema tome da li se uklapa u uske standarde uspeha. Trebalo bi manje vremena da provodimo procenjujući decu, a više vremena da im posvetimo i pomognemo da prepoznaju sopstvene od prirode dobijene darove i sposobnosti, te da baš njih razvijamo. Postoje stotine načina da se postigne uspeh, i mnogo različitih sposobnosti koje će vam u tome pomoći”
ZAŠTO NAS LAŽU DA JE IQ BITAN ZA USPJEH?
