Naš svet ne bi mogao da postoji da ga nije stvorio neprouzrokovani uzrok, Neko ko ne zavisi od materije i energije, Neko ko je izvan našeg sveta.
Taj prvobitni uzrok nastanka meterije i energije mora da bude inteligentno biće, a ne slučajni evolutivni procesi.
Nije dovoljno da evolucijom nastane ruka da bi uspešno opstala.
Neophodno je da istovremeno nastane i mozak, i da postoji centar u mozgu koji upravlja rukom, i da postoje nervi koji donose i odnose informacije do ruke, potrebni su mišići da pokrenu ruku, potrebna je zdrava hrana koja će dati energiju mozgu i ruci, i još million drugih procesa.
Svi ovi procesi moraju da nastanu istovremeno da bi biće opstalo, a ne jedan po jedan tokom miliona godina slučajnih rekombinacija gena.
Verovatnoća da slučajno nastane jedna jedina ćelija statistički je praktično jednaka nuli, a kamoli verovatnoća da slučajno nastane složeno biće kao što je čovek.
Slučajno u prirodi nastaju samo nesklad, greške, poremećaji, bolesti.
Da bi nastalo nešto funkcionalno, neophodan je inteligentni Stvoritelj, sveznajuć i svemoćan, koji će stvoriti materiju ni iz čega i oblikovati je da postane funkcionalna.
Kako bi bezlična priroda koja nema intelekt, emocije ni volju, mogla da stvori čoveka koji ima intelekt, emocije i volju?
Čak i čovek koji ima razum ne može namerno da stvori život, pa zašto bismo verovali da slepa slučajnost može da stvori život?
